Atomski, maseni broj, izotopi i relativna atomska masa

Atom je čestica izuzetno malih dimenzija i mase, nevidljiva golim okom ili običnim mikroskopom.

Hemijskim putem atom se ne može razložiti na jednostavnije čestice, ali atom nije jednostavne sutrukture i nije nevidljiv.

Atomi su izgrađeni od subatomskih čestica nukleona (protona i neutrona) i elektrona.

Nukleoni čine jezgro atoma, a elektroni omotač.

Atom elementa određen je njegovim atomskim (rednim) i masenim brojem.

Atomski (redni) broj jednak je broju protona u jezgru atoma

Z = N(p⁺)

Maseni broj je jednak broju nukleona (protona i neutrona) u jezgru atoma.

A = N(p⁺) + N(n°)

Broj protona u atomu jednak je broju elektrona.

N(p⁺) = N(e⁻)

Za predstavljanje atoma hemijskog elementa koristi se hemijski simbol.

To su latinični zapisi od 1 ili 2 slova koje je uveo naučnik Jeks Jakob Bercelijus.

U prirodi mogu postojati atomi istog elementa koji se razlikuju po broju neutrona i po masenom broju (A), to su izotopi.

Primer:
Vodonik (H₂) ima 3 stabilna izotopa: protijum (¹H), deuterijum (²H) i tricijum (³H)

Relativna atomska masa

Veličina važna za hemijska izračunavanja jeste relativna atomska masa.

Relativna atomska masa jeste broj koji pokazuje koliko je puta prosečna masa atoma elementa veća od 1/12 mase atoma ugljenika (¹²C).

Ukoliko su poznate zastupljenosti izotopa, može se izračunati relativna atomska masa elementa.

Primer:
Hlor (Cl) ima 2 stabilna izotopa: ³⁵C i ³⁷C, zastupljenost izotopa ³⁵C je 77,5%, a izotopa ³⁷C 22,5%. Relativna atomska masa izračunava se na osnovu sledeće formule:

Gde:

• Ar predstavlja relativnu atomsku masu.
• Procenat (%) izražava prirodni udeo izotopa u ukupnoj zastupljenosti.

Rezultat AR = 35,45 odgovara prosečnoj relativnoj atomskoj masi hlora (Cl) uzimajući u obzir zastupljenost izotopa.